Kozara … Div planina …. Planina Heroj….
Za sve nas koji smo bili na Kozari , radnoj akciji Kozara … Te davne 1975 . godine …To je više od sećanja …. Onaj …Nezaborav …
Kada smo “ goreli “ za budućnost…Ko je bio Zna… i … Više od toga… Za Naš Trag i doprinos istoriji… Trajanje jedne Reči Tajne … Naše reči i vrednosnog Kada …Srce … Kada srce kaže …Možemo ….Sve možemo …
Planina , borovi i jele , visoki , pravo do neba ….kao i naše Želje…
Mi , mladi , nejaki , iz Dubrovnika i Starog Grada Beograda … a …ispred Nas kamenito , stenovito brdo …i zadatak…Cilj ..Tu …baš tu , treba da prođe put … Naš Put…
Na čelu kolone
Gledaš brdo , svoje ruke , krampove i pijuke …Kroz brdo , kamenje i stenje …. Nemoguće …izgledalo je nemoguće …
A gledaš i drugove oko sebe , dečake i devojčice … nešto malo starijih….možda je nemoguće … ali…Srce ….Naša mlada srca … Zašto da ne …
Naša Tajna … nećemo protiv brda ….kamenitog brda …nego sa njim… da i ono shvati koliko je važan taj put …Naš Put…
Nije bilo lako ni brdu ….Ni nama…
Samo da kažem ..posle radne akcije , posle Kozare spavao sam kod prijatelja , do jutra kada moji roditelji odlaze na posao …da ne vide moje krvave i uvijene ruke ….a onda odmah dotrčao kući uzeo stvari i otišao u Dubrovnik sa “ saborcima “ …. da uz divno druženje i more saniram rane na rukama…Ali , kako to biva , kada sam se javio majci iz Dubrovnika da joj kažem da smo odmah posle akcije svi otišli na letovanje….reči…Majke….Sine zašto si u zavojima , videla te komšinica jutros ….Ništa , rekao sam i mislio….Mladost…
Taj Put …Stoji i sad….Treba otići na Kozaru …Taj spomenik naše Mladosti…
Kod … Naš rad … Snaga udruženih srca …svih Nas iz Dubrovnika i Starog grada … Posebna Vera u svima nama …To je To … Onaj pravi Svetionik istrajnosti …Koji budi kada nas umor savlada…Uvek podseća na prave i trajne vrednosti …Taj večni sjaj … Pojmova … ČOVEK… Rad…Ponos , Poštenje , Hrabrost , Sve vrline potpunosti u radu , Posvećenost Tradiciji ,Osećajnost i tananost ….Dobro… Našu obavezu da ovde , u ovoj … svakoj Stvarnosti…Širimo Svetlost … Da ostanemo u Dobru … Da se pružamo prema Dobru….
Moja Svetlost …Naša Svetlost…. Naše večno sećanje na Kozaru …Duše svih koje smo uneli u taj spoj sa Kamenim brdom iz koga se „ rodio “ Put …
Ovo Sećanje …Kao osvetljen prozor prozor u noći …Ovaj napor da se uhvati neprolazno u prolaznom … Da se potvrdi Tajna o o ogromnosti lepote trajanja jednog Duha , akcijaškog duha , jednog vremena i Jedne , Naše Mladosti … U stalnom traganju i stvaranju svoje strane univerzuma …
Znao sam Tada …da je To brdo koje prerasta u Put …da je taj Put , na našoj Kozari , Naš , Zrak sunca na obzorju jednog prostora …našeg Izvora i Ishodišta …Generacijske Vere … Trag u vremenu i prostoru… Objava Svemiru o nama samima …
Let Anđela u srcu jedne ….Danas …. možda i zaboravnjljenje Mladosti…
Vuk Žugić, Direktor sektora za kulturnu delatnost Sava centra