Udruženje učesnika omladinskih radnih akcija Beograda

Proslava Dana brigadira 4. aprila 2019. godine u Domu omladine u Beogradu

Pozdravna reč Miroslava Paunovića, predsednika Udruženja

Drugarice i drugovi brigadiri, dame i gospodo,

Ovaj svečani skup Udruženja učesnika omladinskih radnih akcija Beograda posvećen je našoj želji da se susretnemo i evociramo uspomenu na divne dana naše mladosti, sa posebnom idejom da iskažemo našu snažnu nameru da pomognemo da se i danas mladi ostvare u radu i lepoti druženja, koje će im, kao i nama, ostati kao najlepša uspomena i opredeliti čitav život.

Mi smo, kao jedan od osnovnih ciljeva Udruženja, istakli da ćemo raditi na očuvanju tradicije dobrovoljnog omladinskog rada, da otrgnemo od zaborava pregalaštvo generacija mladih ljudi koji su, u nezadrživom zamahu, svojoj domovini podarili svoj entuzijazam, polet, svoju ljubav, i to pretočili u milione kubika zemlje, betona, u kilometre izgrađenih puteva, u hiljade objekata. I to ne radimo zbog nostalgije, ili potrebe i želje da se samo družimo i podsećamo na divne dane mladosti, već zato što verujemo, što znamo, da je i sadašnja mlada generacija spremna da to isto čini (naravno, u novim uslovima, sa novim sadržajima, ali u suštini na istim osnovama – da i dobrovoljnim radom pokaže da joj je stalo da radi na dobrobit zemlje koja joj nije ni rezervna, ni privremena, i tako značajno doprinese njenom uspešnom privrednom i svakom drugom oporavku i razvoju). To je naš prvi i pravi cilj koji smo spremni da ostvarujemo, svesni svojih mogućnosti i dometa. Verujem da svi vi koji ste ovde u sali znate da ove reči nisu ni preterane, ni patetične.

I da na napomenem: u našim nastojanjima da se mladi uključe u nove oblike dobrovoljnog rada imamo sve više podrške u lokalnoj samoupravi, i u državnim organima (iako neke naše, zvanično i formalno prihvaćene inicijative, kao što je donošenje Zakona o dobrovoljnom radu, još nisu ostvarene). Čini nam se da je vaspitna uloga tog dobrovoljnog rada, na čemu mi posebno insistiramo, sada jasno prepoznata.

Omladina Beograda, beogradski brigadiri su prednjačili u tom akcijaškom pokretu. Neću vas zamarati ciframa, ali na jednu činjenicu hoću da vas podsetim. Beograd je ne samo grad iz koga je najviše omladine, svrstane u stotine brigada, radilo na gradilištima Jugoslavije, pa čak i u inostranstvu, u zemljama koje su sledile taj naš jedinstveni fenomen dobrovoljnog omladinskog rada, već je Beograd i grad koji je imao, u kome je organizovano najviše omladinskih radnih akcija (spisak tih akcija, i izgrađenih objekata je impozantan i jedna od stavki našeg programa je da nastojimo da te objekte sistematski popišemo i pokušamo da na njima, na prigodan

način, bude označeno da ih je gradila beogradska omladiina, sa brigadirima iz cele zemlje).

Na tom planu očuvanja sećanja na omladinske radne akcije mi smo, kao Udruženje beogradskih akcijaša, posebnim pravilnikom, predvideli da dajemo priznanja onima koji su zadužili naš pokret odnosno koji su nam pomogli da svoje ciljeve počnemo da ostvarujemo.

Naš drug Mija Mitrović, naš prvi predsednik, nažalost, evo već više od godinu dana, nije više sa nama. I ova dodela priznanja koju smo organizovali je svojevrsno sećanje i na našeg Miju koji je vodio Udruženje osam godina i koji je bio jedan od inicijatora i ovakvih okupljanja i podsećanja na dane mladosti.

Iamo dve vrste priznanja.

Povelju „Branko Pešić“ dodeljujemo najistaknutijim pojedincima, našim drugaricama i drugovima koji su se posebno istakli kao organizatori omladinskih akcija, komandanti akcija i naselja i brigada, predsednici saveta naselja i brigada, poznati višestruki udarnici, koji su kao omladinski rukovodioci i društveno-politički i javni radnici naročito doprineli zamahu dobrovoljnog omladinskog rada, a tu su svoju aktivnost ostvarivali i u Beogradu.

Među dobitnicima priznanja su i naši drugovi koji nisu više sa nama, koji su otišli iz naših redova. Povelje će, kao znak našeg priznanja i nezaborava, i njihove prisutnosti, kroz sećanja, u našim redovima, primiti članovi njihovih porodica (i molim vas da ih posebno pozdravimo).

Mi smo svesni da je broj drugarica i drugova koji zaslužuju Povelju „Branko Pešić“ veliki. Upravni odbor Udruženja je zaključio, i to bih hteo ovde da podvučem, da je ovo samo prvi korak u odavanju priznanja istaknutim akcijašima. Kroz aktivnosti koje smo otpočeli, mi prikupljamo, i preko oblika delovanja u opštinama, na fakultetima, mi se sećamo još jednog broja svojih drugarica i drugova koji su, kao i ovi pojedinci koji danas primaju Povelju, u potpunosti zaslužili da im se i na ovaj način oda priznanje. To ćemo raditi kontinuirano, i nastojati da u narednom periodu, već i u ovoj godini, u prigodnim situacijama, na radnim i svečanim skupovima, Povelja „Branko Pešić“ bude predata u prave ruke.

Mislili smo, kada smo organizovali ovaj skup, da posebna, pojedinačna obrazloženja za dobitnike Povelje nisu potrebna. Imena svih koji su danas na spisku dobitnika govore sama za sebe.

Isto tako, sami za sebe govore i nazivi odnosno imena onih koji su nam pomogli u promovisanja naših ciljeva i koji nas podržavaju u radu. Tu su i javna preduzeća, i mediji, na čijim smo stranicama, u čijim smo programima našli određeno mesto. Među onima koji su nam pomagali su i ustanove kulture, kulturno-umetnička društva. Njima smo dodelili Zahvalnice Udruženja. I svesni smo da ima još organizacija, ogranaka, klubova i udruženja po opštinama i pojedinaca, pa i iz

samog našeg Udruženja, kojima moramo da se i na ovaj način, dodelom Zahvalnica, odužimo u narednom periodu.

Povelju, kao naše najviše priznanje, nazvali smo po drugu „Branku Pešiću“. Ovo je bila potpuno spontana, i prirodna odluka.

Branko Pešić je bio legendarni gradonačelnik Beograda. Hronike kažu da je Beograd imao 78 ili 79 upravitelja, predsednika, gradonačelnika (među njima je bilo i značajnih ličnosti). Ali, svi se slažu: Jedan je Branko! Ne samo zato što je bio najduže na čelu prestonice (od 64.te do 74.te – 9 godina i 14 dana tačno). Za njegovog vremena Beograd je počeo da liči na metropolu. Dugo bi nam trebalo da nabrajamo šta je sve pod njegovim rukovodstvom (a saradnici kažu: i uz njegovo lično angažovanje) u Beogradu izgrađeno: 66 novih škola, od objekata koje svi znamo, između ostalog, Terazijski tunel, Beograđanka, Gazela i Mostarska petlja, novi železnički most, sportski objekti (praktično – svi bazeni u Beogradu), autoput kroz Beograd (koji je 4. decembra 1970. otvorio drug Tito) itd., itd. Drug Branko je bio najponosniji na 80.000 stanova (znate kako su oni tada dodeljivani radnim ljudima) – ovo danas prosto zvuči nestvarno!

Mnogi događaji, posebno iz oblasti kulture, i danas su već tradicija kojom se Beograd ponosi (da pomenem Bitef i Fest), a otpočeli su svoj život u vreme Brankovog „predsednikovanja“.

Drug Branko Pešić je bio priznat i popularan. Bio je čovek ispred svog vremena. Bio je skroman i radan. U ovoj sali ima ljudi koji su njim neposredno sarađivali, koji su ga znali. Oni su svedoci njegove veličine, njegovog pregalaštva, njegove brige za Beograđane, njegovog neizveštačenog, iskrenog stava da su gradske vlasti u službi građana, a ne obrnuto. Nikome nije padalo napamet da neke njegove poteze proglasi demagoškim – jer je drug Branko uvek nastupao iskreno, posvećeno, ne radi postizanja jevtinih političkih poena, i to su Beograđani znali i razumeli.

Bilo je, u tom entuzijazmu i poletu, sigurno i grešaka. Ali, kako je svedočio jedan od Brankovih bliskih saradnika: „Kad se sada osvrnem, tih grešaka i ne mogu da se setim!“ Na tasu vremena, dobra dela daleko su pretegla u odnosu na one, eventualne, promašaje, kojih se, evo, i ne sećamo.

Neki su se usudili da porede sadašnje poduhvate u Gradu sa Brankovim vremenom. Međutim, drug Branko je upravo paradigma za suprotan pristup – za red, za plan, za smisao, za poštovanje struke, za prepoznavanje prioriteta, za poštovanje Beograđana i njihovih svakodnevnih briga i potreba.

I druga Branka je na prvo mesto u Gradu postavila Partija, ali to nije bio rezultat nekakve neprincipijelne podele uloga. On je bio odan svojoj Partiji, ali je bio pre svega odan Beograđanima i Beogradu. Dakle, nije nikakvo čudo što se i danas Branko Pešić pominje kao ozbiljan gradonačelnik, sa vizijom razvoja Grada, kao narodni čovek i patriota, koji je dostojno obavljao svoju dužnost i pokazao da tadašnji politički sistem nije sprečavao da sposobni ljudi, sa vizijom, mogu da ostvaruju velika dela.

I ne mogu da ne dodam još nešto. Branko je bio i druželjubiv i veseo čovek. Umeo je da zapeva sa društvom, uz muziku. I nije čudo što postoji jedna „kitica“ iz „Bećarca“ koju su naročito voleli da zapevaju njegovi Zemunci, stih koji sažima celu priču o njihovom i beogradskom Branku: „Naš je Branko stis’o petlju, sagradio Mostar petlju!“

Naše Udruženje je predložilo, pre dve godine, da Grad, u uspomenu na ovog osvedočenog neimara i zaljubljenika u Beograd, uvede posebno priznanje za neimarske poduhvate, unapređenje razvoja prestonice i njenu modernizaciju i da to priznanje nazove po Branku Pešiću. Gradski zvaničnici su javno prihvatili i pozdravili ovu našu inicijativu; ona je bila zdušno podržana i u medijima, ali je to, za sada, ostalo samo na papiru. Mi ćemo, u duhu ideja koje nas povezuju u Udruženje, nastaviti da zahtevamo da se ovo priznanje Grada uvede, jer: Mi ne odustajemo!

Skojevac, ilegalac, partizan, učesnik najveđih bitaka u NOB-u, ranjeni borac, nosilac Partizanske spomenice, omladinski i partijski rukovodilac, drug Branko je iz sveg srca pomagao u organizovanju dobrovoljnog omladinskog rada, bio je u svakom pogledu, pa i u tom, velika podrška omladini Beograda; za njegovog mandata odvijale su se, posle Novog Beograda, najveće omladinske radne akcije u Beogradu. Mi smo, kao Udruženje, ponosni što naša Povelja nosi ime druga Branka i zahvalni smo deci što su se saglasila sa našom idejom da naše priznanje ponese ime njihovog oca (sa nama je danas i ćerka druga Branka Sofija, aktivni član našeg Udruženja).

Hvala što ste došli da zajedno obeležimo vreme naše mladosti, želim da se prijatno osećate i da nam Dan akcijaša bude datum koji mnogo znači i za sećanje, ali i za stvaranje uslova i podsticanje mladih na dobrovoljni rad.

Vidimo se 10. aprila 2019. godine u 10,30 kod spomen ploče brigadirima u parku na Ušću i u 13 sati u sali Skupštine Novi Beograd, na Saboru akcijaša Srbije, koji je posvećen zaštiti životne okoline i mogućnosti uključivanja mladih u dobrovljne aktivnosti na očuvanju prirode.