Mladi su išli na ORA zato što su verovali u sebe, jer su ih nosili rad, drugarstvo, prijateljetvo i ubeđenje da menjaju svet. Verovali su u budućnost i bili ubeđeni da će to što rade, koristiti svima njima i da će ostati da traje na dobrobit generacija koje dolaze. Među njima je vladala ljubav, drugarstvo, tolerancuja, razumevanje… Nije bilo vršnjačkog nasilja.
Do kraja života neću moći da shvatim i prežalim zašto smo se, brže bolje, odrekli, zašto smo odbacili, prezreli i zaboravili mnoge uspehe i sve ono što smo ikada radili, što smo ikada bili, a čime smo se trebali ponositi i na čemu je trebalo vaspitavati generacije koje dolaze. Zašto je, sa onim što nije valjalo i što je trebalo menjati, srušeno i sve ono što je bilo dobro i progresivno, što su generacije pre nas i naša stvarale dugi niz godina, u šta su utrošile najbolje godine života, svoju ogromnu energiju, vreme i stručno znanje.
Kako je moglo da se dogodi da i dobrovoljne omladinske radne akcije, u kojima je učestvovalo oko 2 miliona omladinaca i omladinki koji su u objekte koje su gradili ugradili oko 135 miliona radnih dana, jedna od najvećih tekovina bivše Jugoslavije, koja je obeležila jednu epohu, umesto da budu nešto čime se ponosimo, do pre nekoliko godina na osudu javnosti nailazilo je svako njihovo pominjanje u pozitivnom smislu. Poslednjih godina se situacija promenila, ali ne dovoljno.
Vladimir Carević,
Učesnik na tri ORA – u svojstvu brigadira u brigadama „Jelica Milovanović“, Stari grad (SORA „Morava 76“) i SORAS (ORA „Ribariće 2019“) i komandanta brigade „Jelica Milovanović“(SORA „Morava 77“). Jedan od osnivača Udruženja ORA Beograd. Član Upravnog odbora ORA Beograd od osnivanja Udruženja. Zamenik pretsednika Udruženja učesnika ORA i volontera Srbije. Trenutno, potpresednik Udruženja i Upravnog odbora Udruženja ORA Beograd.
Vladimir Carević
